PULMOLOGIJA

Pulmologija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti respiratornog sistema, uključujući pluća, disajne puteve, bronhije, i plućnu cirkulaciju. Pulmolozi se fokusiraju na stanja kao što su astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), upale pluća, plućna embolija, tuberkuloza i karcinom pluća.

Obično rade s pacijentima koji imaju poteškoće s disanjem, hroničan kašalj, piskanje u grudima ili bol u plućima. Dijagnostički proces uključuje pregled plućne funkcije, kao što su spirometrija i bronhoskopija, kako bi se odredila vrsta i težina bolesti. Pulmolog može propisati lekove, inhalacione terapije ili preporučiti promene u načinu života.

U ordinaciji PULMO rade se sledeće dijagnostičke procedure iz oblasti pulmologije:

• Klinički pregled pulmologa

• Spirometrijska dijagnostika (merenje plućnih volumena i protoka)

Spirometrija

Spirometrija je jednostavan, brz i bezbolan test kojim se meri funkcija vaših pluća. Pomoću ovog testa, pulmolog može da vidi koliko vazduha možete da udahnete i izdahnete, kao i kojom brzinom to činite.

Šta je spirometrija i zašto se radi?
Spirometrija je najznačajniji test za procenu stanja vašeg respiratornog sistema. Koristi se u dijagnostici, praćenju toka bolesti i efekata terapije kod različitih plućnih oboljenja, kao što su:

• Astma

• Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), hronični bronhitis, emfizem

• Plućna fibroza

• Procena plućne funkcije pre određenih operacija

• Utvrđivanje uzroka simptoma kao što su kašalj, zviždanje u grudima ili nedostatak daha

Kako da se pripremite za test?

• Lekovi: Lekar će vam reći da li je potrebno da prestanete s uzimanjem određenih lekova (npr. nekih pumpica za disanje) nekoliko sati ili dana pre testa. Pratite njihova uputstva pažljivo.

• Obroci: Izbegavajte obilan obrok najmanje 2 sata pre testa; lagan obrok je u redu.

• Navike: Ne konzumirajte alkohol najmanje 4 sata, niti pušite barem sat vremena pre testa.

• Aktivnost: Izbegavajte intenzivnu fizičku aktivnost 30 minuta pre spirometrije.

• Odeća: Obucite udobnu, komotnu odeću koja ne steže predeo grudnog koša i stomaka kako biste mogli duboko da dišete.

Kako se izvodi test?
Test je brz, traje oko 15 minuta, i bezbolan je.

1. Sedećete uspravno na stolici.

2. Medicinski tehničar ili lekar će vam staviti meku štipaljku na nos, kako bi se osiguralo da dišete samo na usta.

3. Dobićete usnik (nastavak za usta) koji treba čvrsto da obuhvatite usnama, iza zuba. Usnik je povezan sa spirometrom (aparatom).

4. Pratićete jasna uputstva lekara. Obično će vam reći da:

   • Udahnete vazduh što dublje i brže možete, da napunite pluća do kraja.

   • Izduvate (izdahnete) sav vazduh što jače i brže možete, dok vam pluća ne ostanu potpuno prazna. Važno je da izduvavanje traje što duže (najmanje 6 sekundi).

5. Ovaj postupak ćete ponoviti najmanje tri puta (a najviše osam) kako bi se dobili pouzdani i ponovljivi rezultati.

Nakon prvog dela testa, lekar može dati lek (bronhodilatator) da udahnete i sačekati 15-ak minuta, a zatim ponoviti test da vidi da li se funkcija pluća poboljšava.

Šta znače rezultati?
Lekar će analizirati grafikon i brojeve koje spirometar zabeleži, upoređujući ih s „normalnim“ vrednostima za vašu starost, visinu, pol i težinu.

Glavni parametri su:

• FVC (Forsirani vitalni kapacitet): Ukupna količina vazduha koju možete izduvati nakon maksimalnog udaha.

• FEV1 (Forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi): Količina vazduha koju izduvate u prvoj sekundi snažnog izdisaja.

Odstupanja od normalnih vrednosti pomažu lekaru da odredi tip poremećaja:

• Opstruktivni poremećaj: otežan protok vazduha (suženi disajni putevi), često ukazuje na astmu ili HOBP.

• Restriktivni poremećaj: smanjena ukupna zapremina pluća, što može ukazivati na fibrozu ili druga stanja.

Vaš lekar će vam detaljno objasniti vaše specifične rezultate.

Bronhodilatatorni test

Bronhodilatatorni test plućne funkcije (često nazivan i Ventolinski test) dijagnostička je procedura koja se koristi za procenu reverzibilnosti opstruktivnog poremećaja disajnih puteva, najčešće u sklopu spirometrije.

Svrha testa
Glavni cilj testa je da utvrdi da li se suženje (opstrukcija) bronhija može privremeno ublažiti ili otkloniti primenom leka koji širi disajne puteve (bronhodilatatora). Ovo je ključno za postavljanje dijagnoze i razlikovanje bolesti kao što su astma (gde je opstrukcija često reverzibilna) i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP, gde je opstrukcija uglavnom ireverzibilna).

Kako se izvodi test?

1. Spirometrija pre leka: Prvo se izvodi osnovna spirometrija da bi se izmerili početni parametri plućne funkcije (kao što su FEV1 – forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi, i FVC – forsirani vitalni kapacitet).

2. Primena bronhodilatatora: Pacijentu se daje inhalacioni lek (obično kratkodelujući bronhodilatator, npr. Salbutamol – Ventolin) putem inhalatora ili spejsera.

3. Period čekanja: Čeka se određeno vreme (obično 10-15 minuta, u zavisnosti od leka) kako bi lek počeo da deluje.

4. Spirometrija posle leka: Spirometrija se ponavlja kako bi se ponovo izmerili parametri plućne funkcije.

Tumačenje rezultata

• Pozitivan test (reverzibilna opstrukcija): Značajno poboljšanje plućne funkcije (obično povećanje FEV1 ili FVC za više od 12 % i apsolutnu vrednost veću od 200 ml u odnosu na početnu vrednost) ukazuje na reverzibilnu opstrukciju, što je često znak astme.

• Negativan test (ireverzibilna opstrukcija): Manje ili nikakvo poboljšanje ukazuje na ireverzibilnu opstrukciju, što je karakterističnije za HOBP.

Test se obavlja pod nadzorom pulmologa i uz pomoć savremene opreme. Pacijentima se savetuje da izbegavaju teške obroke 4-6 sati pre testa kako bi se osigurali tačni rezultati.

Rendgen dijagnostika (snimanje pluća i skeleta)

Rendgen pluća je brza i neinvazivna dijagnostička procedura koja koristi male doze radijacije za stvaranje slike unutrašnjosti vašeg grudnog koša. Pomaže lekarima da procene stanje vaših pluća, srca, krvnih sudova i kostiju.

Priprema za pregled:

• Nije potrebna posebna priprema: Obično možete normalno jesti, piti i uzimati svoje redovne lekove pre pregleda.

• Odeća i nakit: Nosite udobnu, široku odeću. Biće vam rečeno da uklonite sav nakit, satove, naočare, proteze i sve metalne predmete ili odeću s metalnim dugmadima/ rajsferšlusima iznad pojasa, jer metal može ometati rendgenski snimak.

• Trudnoća: Obavezno obavestite lekara ili tehničara ukoliko ste trudni, ili postoji mogućnost da ste trudni. Iako je doza zračenja mala, preduzimaju se mere predostrožnosti da bi se zaštitio fetus.

Šta očekivati tokom pregleda:

• Trajanje: Sama procedura snimanja traje samo nekoliko minuta.

• Pozicioniranje: Radiolog ili rendgen tehničar će vas uputiti kako da stanete ili sednete ispred rendgen aparata. Za jasan snimak, obično se prave slike iz dva različita ugla (prednja i bočna strana).

• Zadržavanje daha: Od ključne je važnosti da ostanete mirni i zadržite dah na kratko (nekoliko sekundi) kada vam tehničar to kaže. Ovo sprečava zamagljivanje slike usled pokreta disanja.

• Bez bola: Snimanje je bezbolno. Možda ćete osetiti kratak osećaj hladnoće od rendgen ploče, ali sam proces zračenja se ne oseća.

Alergološke kožne probe (PRICK test na inhalacione alergene)

Kožni alergijski test (poznat i kao prick test ili test ubodom) uobičajena je dijagnostička procedura koja se koristi za identifikaciju supstanci (alergena) koje izazivaju alergijsku reakciju u vašem telu. To je sigurna, brza i generalno dobro podnošljiva metoda, koja se obično izvodi u ordinaciji lekara ili klinici pod medicinskim nadzorom.

Svrha testa

• Dijagnostika astme i alergijskog rinitisa, kao i podešavanje dugoročne terapije u skladu sa sezonskim alergenima.

• Poznavanje specifičnih alergena može pomoći u kreiranju plana lečenja, koji može uključivati izbegavanje alergena, lekove ili alergijske injekcije (imunoterapiju).

Procedura (Kako se izvodi test):

1. Priprema: Zdravstveni radnik čisti područje testiranja, obično unutrašnju stranu podlaktice ili leđa, alkoholom. Malim markerom prave se oznake na koži da bi se naznačilo gde će svaki alergen biti postavljen.

2. Nanošenje: Mala kap tečnog ekstrakta koji sadrži određeni sumnjivi alergen stavlja se pored svake oznake. Kontrolni rastvori (histamin kao pozitivna kontrola i fiziološki rastvor/glicerin kao negativna kontrola) takođe se nanose da bi se osiguralo da koža reaguje na tipičan način.

3. Ubodi (Prick): Mali, sterilan instrument (lanceta ili iglica) koristi se za nežno zabadanje ili grebanje površine kože kroz svaku kap. Ubodi su površni i dizajnirani da unesu sićušnu količinu alergena u epidermis (gornji sloj kože) bez izazivanja krvarenja.

4. Posmatranje: Medicinski radnik prati to područje 15 do 20 minuta radi znakova reakcije.

5. Očitavanje rezultata: Ako je alergija prisutna, na mestu pozitivnog alergena pojaviće se crveni, svrbežni, uzdignuti plik koji liči na ujed komarca (nazvan wheal ili koprivnjača). Veličina plika se meri i beleži.

Priprema i rizici

• Morate prestati da uzimate antihistaminike i određene druge lekove (kao što su neki antidepresivi ili kreme sa steroidima) nekoliko dana pre testa, jer oni mogu ometati rezultate. Vaš lekar će vam dati tačna uputstva koji lek treba prekinuti i kada.

• Najčešći neželjeni efekti su lokalizovani svrab, crvenilo i otok, koji obično nestaju u roku od nekoliko sati. U vrlo retkim slučajevima, može se javiti ozbiljna reakcija celog tela (anafilaksa). Zbog toga se test uvek izvodi u medicinskom okruženju gde je dostupna oprema za hitne slučajeve.

Merenje kiseonika u krvi (pulsna oksimetrija)

Pulsna oksimetrija je neinvazivna, bezbolna i brza metoda praćenja koja meri zasićenost arterijske krvi kiseonikom (SpO2) i frekvenciju pulsa (otkucaja srca).

Kako radi?

Mali uređaj, nazvan pulsni oksimetar, obično se postavlja na vrh prsta (ređe na ušnu resicu ili nos). Uređaj emituje svetlost kroz tkivo i meri koliko svetlosti apsorbuje krv. Zasićena krv kiseonikom i krv s manje kiseonika različito apsorbuju svetlost, omogućavajući senzoru da izračuna procenat hemoglobina koji nosi kiseonik.

Normalne vrednosti

• Zasićenost kiseonikom (SpO2): 95 do 100 %.

• Puls: Normalne vrednosti variraju, ali su obično između 60 i 100 otkucaja u minuti u mirovanju.

Vrednosti SpO2 ispod 90-92 % smatraju se abnormalnim (hipoksemija) i zahtevaju medicinsku procenu.

Kada se koristi?

• Praćenje respiratornih bolesti: Za procenu stanja pacijenata s hroničnim bolestima pluća (kao što su HOBP, astma) ili akutnim respiratornim infekcijama (kao što je COVID-19).

• Tokom i nakon operacija: Za praćenje nivoa kiseonika i pulsa tokom anestezije i u postoperativnom oporavku.

• U hitnim slučajevima: Za brzu procenu stanja pacijenata sa simptomima gušenja, bola u grudima ili drugim respiratornim problemima.

• Praćenje tokom fizičke aktivnosti: Kod sportista ili osoba koje se oporavljaju od bolesti, radi procene tolerancije na napor.

Faktori koji utiču na tačnost merenja

• Tamni lak za nokte ili veštački nokti.

• Slaba periferna cirkulacija (npr. hladni prsti, nizak krvni pritisak).

• Preterano kretanje ili drhtanje tokom merenja.

• Anemija.

Obuka za inhalacionu terapiju

Važan segment u lečenju opstruktivnih bolesti pluća, jer značajan deo terapije nisu tablete, već lekovi koji se udišu, što zahteva određenu tehniku, koja s pacijentom mora da se uvežba. Bez toga se može izgubiti više od polovine doze propisanog inhalacionog leka, te će i efekti terapije biti znatno lošiji.

Vlasnik ordinacije: primarijus dr Vladan Simić, specijalista medicine rada i uži specijalista pulmolog

Pregledi pulmologa zakazuju se na telefone: 064/151 95 50 i 035/823 04 00

Radno vreme pulmologa: 9-12 h radnim danima, a samo sredom 16-19 h

Email: drvladansimic@gmail.com